ПОРТАЛ СРПСКИХ ФОНТОВА

Ћириличка писма и књижни украси - СРПСКА СЛОВНА БАШТИНА

Академија за дигитализацију Интернет клуба, иницира пројекат „Српска словна баштина “ као ПОРТАЛ СРПСКИХ ФОНТОВА.
Планирани Портал српских фонтова треба да постане трајан извор надахнућа уметницима и типографима. Квалитетни снимци, издвојени примери слова и украса и јасни подаци о њиховом пореклу омогућили би поређење облика, проучавање детаља и развој нових решења. Дигитализовани историјски узорци били би полазиште за посебан стваралачки посао: израду савремених, функционалних фонтова. Њихова вредност огледала би се у способности да наслеђене облике прилагоде новим медијима, навикама читања и потребама корисника, уз очување препознатљивих особености српске ћирилице.

Полазимо од уверења да очување и развој националног идентитета захтевају трајне, доступне и употребљиве културне основе. Писмо живи кроз свакодневну употребу, а његова будућност зависи и од тога колико уверљиво може да изрази савремени живот. Прикупљањем и представљањем историјских ћириличких писама и књижних украса ствара се инфраструктура која повезује наслеђе, образовање и стваралаштво. Таква основа омогућава свакој новој генерацији да упозна претходна достигнућа и да на њима гради сопствени израз.

База установа културе на RS и СРБ доменима

Од јуна месеца 2026. на интернет простору заживела је АЛФА верзија портала kulturasrbije.rs - културасрбије.срб и kultura.org.rs – култура.орг.срб . Ту се једноставно, у свега два потеза, може приступити базама и дигиталним садржајима установа културе Србије на националним доменима.У реализацији Дигиталне агенде културе Србије 2020 - 2030. посебна пажња се посвећује дигитализацији у библиотекама, архивима и музејима, а ту су и галерије. Република Србија, перманентно финансира дигитализацију великог броја садржаја у култури и на локалним нивоима, али... Приличан број дигитализованих садржаја се налази у самим установама и нису универзално доступна (према нивоима класификације степена приступа) чиме је дигитализације сведена на технолошку страну.

Инстаграм и Фејсбук прекинули пријатељства тинејџера са ликовима заснованим на вештачкој интелигенцији

Мета је привремено забранила тинејџерима приступ ликовима заснованим на вештачкој интелигенцији у својим у Инстаграм и Фејсбукапликацијама. Забрана је привремена и односи се на оне који су се регистровали као тинејџери или чији се налог процењује да је млађи од 16 година.
Ова забрана указује на то да тинејџери неће моћи да приступе ликовима креираним помоћу Мета ВИ технологије. Забрана се не односи на Мета ВИ асистента.
Мета је најавила да ће ускоро родитељима омогућити приступ разговорима које тинејџери воде са четботом.
Ове промене долазе као резултат све чешћих тужби са којима се Мета суочава због вештачке интелигенције.

Извор: livemint.com & pcpress.rs

Брзи интернет за 212.000 становника руралних подручја до 2027.

Свака школа и домаћинство, чак и у најудаљенијим деловима земље, добиће приступ брзом интернету до завршетка „Пројекта изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним подручјима Србије“. Поводом званичне објаве почетка друге фазе радова најављено је да ће у наредном периоду бити изграђено више од 3.200 километара оптичких траса, којима ће бити покривено око 470 села у којима живи приближно 212.000 грађана, док је током прве фазе, која је почела у септембру 2022. године, већ инсталирано 1.600 километара мреже у 400 насеља. Укупно, пројекат обухвата увођење интернета у 700 основних школа и истурених одељења, а очекује се да ће сви радови бити завршени до септембра 2027. године.

Укупна вредност пројекта који спроводи Министарство информисања и телекомуникација, уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF) је 142 милиона евра. У име Инвестиционог оквира за Западни Балкан саопштено је да је пројекат пример успешног партнерства између Србије и Европске уније у модернизацији дигиталне инфраструктуре. Овим се чини већи корак напред са додатних 33 милиона евра подршке ЕУ и активирањем кредита ЕБРД-а од 100 милиона евра, што ће омогућити да се оптичка мрежа Србије прошири дубље у рурална подручја, где је повезаност најпотребнија...

Кад вештачку интилигенцију лајкујеш - почиње да лаже

Универзитет Станфорд је управо спровео друштвени експеримент из пакла — и резултати су чиста дистопија. Истраживачи су пустили ботове са вештачком интелигенцијом у симулирана окружења — изборе, маркетинг и друштвене медије — и наградили их на основу броја лајкова и ангажовања. Резултат је да су се ботови претворили у социопате.Када су лајкови постали мерило успеха, истина је нестала. Вештачка интелигенција је почела да лаже, шири мржњу и дезинформације, чак и када јој је посебно речено да буде искрена. 7,5% веће ангажовање је резултирало са 188% више лажних вести и 16% више штетног садржаја. У симулацијама избора, више гласова је значило 22% више дезинформација и 12% више популистичке реторике.

Станфорд је ово назвао „Молохов пакт за вештачку интелигенцију“ — тренутак када машине науче да се варање исплати. Истраживач Џејмс Зоу је рекао да када се модели мастер студија права такмиче за лајкове на друштвеним медијима, они почињу да измишљају ствари.

Закључак студије је јасан и упозоравајући:

Ако тренирамо вештачку интелигенцију са људским мотивима — она ће постати слична људима, али не онаква какву желимо.

Futurism, Stanford University

Тројни протокол о донацији и дигитализацији

Интернет клуб из Љига и Интернет друштвo Србије из Београда потписали су Протокол о програмској сарадњи са Народном библиотеком Осечина . Потписивањем овог документа званично је успостављена сарадња на пољу дигитализације завичајне баштине, у складу са циљевима Дигиталне агенде Србије до 2027. године. Протоколом је предвиђено да Народна библиотека Осечина, у сарадњи са партнерима, ради на реализацији пројеката дигитализације и очувања авичајне културне баштине, као и на популаризацији дигиталних репозиторијума и интерним едукацијама у овој области. Посебну захвалност изражавамо Интернет друштву Србије, које је библиотеци у Осечини донирало вредну опрему за дигитализацију — једну скенер плочу са два DSC апарата и припадајућим SD меморијским картицама, чиме је створена техничка основа за реализацију планираних активности. Скенер плоча има додатну историјску вредност јер ју је креирао Воја Антонић.

Microsoft Развојни центар у Србији

Microsoft Development Center Serbia (MDCS) обележава две деценије иновација, глобалног утицаја и развоја технолошких талената. Центар је основан 2005. године као пети Мајкрософтов развојни центар те врсте у свету, са малим тимом од осам инжењера; данас има више од 800 запослених и доприноси кључним Мајкрософтовим производима и технологијама. MDCS окупља стручњаке у три стратешке групе — Cloud & AI, Experiences & Devices и Microsoft AI. Центар је мултикултуралан: 13% запослених долази из иностранства, а 19% су жене. У последње две године примили су преко 30.000 пријава за отворене позиције. Млади и инжењери развијају стручне вештине у модерним технологијама, а кроз креативне и иновативне идеје редовно уче и напредују – то је разлог зашто остају овде“. Група за примењене науке.Тако и се дошло до Мајкрософт гараже Србија, која ке отворена у Београду ове 2025. године,. Она је иновациони центар за развој прототипова, експерименталних пројеката и хакатона. Као друга локација Гараже у Европи, повезује Мајкрософтов развојни центар са стартаповима, универзитетима и технолошком заједницом.
ДЕТАЉНИЈЕ ОВДЕ

Интернет дијалог 2025

Регистрација за „Интернет дијалог 2025“ - једанаесту конференцију посвећену праву дигиталних технологија - почиње данас. Програм и формулар за регистрацију доступни су овде: https://lnkd.in/eBtaeePs Током два дана, разговараће се о конкуренцији на дигиталним тржиштима, вештачкој интелигенцији са становишта ауторских права, усклађивању српског закона са одредбама Уредбе ЕУ о дигиталним услугама, колективном остваривању ауторских права, називима интернет домена...

Суорганизатори су - Регистар националних интернет домена Србије (РНИДС), Покровитељ је - Привредне коморе Србије. Привредне коморе Србије и Центар за дигиталну трансформацију, као и партнера - Карановић и партнери, Kinstellar, T-S Legal in association with GRATA International, Radovanović Stojanović & Partners AOD i Paragraf Lex.

Непотребно генерисање лозинки помоћу вештачке интелигенције

Колико лозинки имате?

Вероватно више него што мислите. Већина онлајн сервиса и апликација захтева од корисника да креира лозинку. Велике су шансе да се многе од ових лозинки не користе сваки дан, а веома је вероватно да се многе лозинке користе више пута.
Лоше управљање лозинкама погоршава ослањање на уобичајене комбинације имена, речи и бројева. Не само да је такве лозинке релативно лако дешифровати, већ ако сајбер криминалац добије лозинку на једном сајту, то може довести до приступа многим другим сајтовима.
Људима се саветује да креирају јединствене, насумичне лозинке како би спречили рањивости настале коришћењем исте лозинке више пута. Међутим, креирање и управљање лозинкама може бити напоран задатак. Да бисмо се носили са теретом креирања и управљања лозинкама, могли бисмо бити у искушењу да користимо моделе великих размера (LLM) као што су ChatGPT, Llama или DeepSeek за генерисање лозинки.

Није сваки дан Пи-дан

Дан броја Пи у Србији се прославља још од 2009. године, када је група ентузијаста препознала симболику у децималном запису овог броја (3.14) и повезала га са датумом 14. март, проглашавајући га званичним Даном броја Пи. Овај фасцинантни, ирационални број вековима побуђује радозналост научника, математичара и свих љубитеља бројева, инспиришући истраживања и креативне начине његовог обележавања.Прослава Дана броја Пи широм света укључује низ едукативних и забавних активности – од решавања математичких мозгалица до дегустације јела која у називу садрже „пи“ (пите, пице...), све са циљем популаризације СТЕМ наука (математике, инжењерства, технологије и науке).У Школи ЕПА, у оквиру пројекта „Није сваки дан Пи-дан“, овај посебан датум обележен је по шеснаести пут, кроз динамичне и интерактивне активности које су спојиле науку, технологију и креативност. Ученици ИТ смера гимназије, под вођством Бојане Сатарић, аутора и координатора пројекта, спровели су истраживање о томе како вештачка интелигенција (ВИ) може допринети проучавању броја Пи и Архимедових открића.