УСПЕШАН Wi Fi КУЛТУРЕ СРБИЈЕ

У Библиотеци града Београда 24.12.2018.године, одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије. Том приликом je представљенa je мобилна и PC - апликацијe  одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена расподела WiFi рутера установама културе, партнерима  у пројекту из Београда, Новог сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца и Љига.Пројекат, приведен је у потпуну оперативну фазу у рекордном року (започет 21.06.2018.) и предствља јединствену попула-ризацију дигитализованих саджаја културе , пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга. Одабир дигитализованих садржаја, који су путем Web hotspot апликације приближени савременој ИТ комуникацији, предложио је уреднички тим угледних зналаца из свих области културе Србије, (Ласло Блашковић, Адам Софронијевић, Милан Лазовић, Милош Латиновић, Милкица Поповић,  Ирена Палечек Радмановић, Снежана Ђенић и Мирко С.Марковић).

Read more: УСПЕШАН Wi Fi КУЛТУРЕ СРБИЈЕ

Домен .рс проширен и за знакове на jезицима мањина

Интернет домен за Србиjу (.рс)  jе од 19.12.2018. године постао богатиjи не само за четири српска слова коjа нису обухваћена енглеским алфабетом - ћ, ч, ш и ж, већ и за 41 слово из 13 писама националних мањина коjа се користе у Србиjи.
На представљању проширења националног интернет домена .рс, речено jе да иако jе интернет "рођен" на енглеском jезику и алфабету, већ дужи низ година постоjи потреба за увођење вишеjезичности и различитих писама на интернету. У преводу, убудуће ће за cevapcici.rs моћи да се користи ćevapčići.rs.

Председник УО Регистра националног интернет домена Србије Војислав Родић каже да су још 2003. Шведска и Пољска као прве европске земље прошириле свој национални домен знацима које енглески алфабет нема, а онда је уледио талас порширења националних домена у другим земљама које користе латиницу, али и оне које је уопште не користе.

Read more: Домен .рс проширен и за знакове на jезицима мањина

„Отворена наука” за научну заједницу у Србији

Како до отвореног и доступног знања уз употребу информационо-комуникационих алата, путем повезивања и медија ‒ разматрало се на радионици „Фокус на отвореној науци", коју је  организовала наш партнер Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са партнерским институцијама из Европске уније.

Отворена наука је изазов, али даје много могућности научним заједницама, институцијама и појединцима. 

„Потребни су одређени капацитети, наравно, и многи предуслови да би се искористиле предности. У Србији неки од њих већ постоје ‒ од овог лета имамо националну платформу отворене науке, политике појединих институција везане су за сегменте отворене науке. На пример, докторанди Универзитета у Београду од 2012. године имају обавезу да своје дисертације ставе у отворени приступ, на Централни портал за електронске докторске тезе (dart-europe.eu)", рекао је др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" и руководиолац научно-образовног сектора Интернет клуба. . Осим тога, готово сви научни чланци у Србији су у отвореном приступу од јула ове године, када је усвојена Национална платформа за отворену науку.

Read more: „Отворена наука” за научну заједницу у Србији