Веб-сајт celnik.rs Удружења за неговање културног наслеђа „Челник“ интересантан је наговештај оснивања нових музејских јединица и културних установа у мањим местима i проналаска модела за њихову самоодрживост. Са интернет i ИКТ становишта, посебно је интересантан јер је квалитетно прилагођен приступу путем мобилних уређаја.
Интернет клуб и Народна библиотека Србије потписали су Протокол о програмској сарадњи и међусобној подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020–2023.
Сарадња је заснована на заједничкој реализацији програма и пројеката који доприносе развоју дигитализације, електронских комуникација, информационог друштва и савремених облика приступа културним и образовним садржајима.
Министарство културе Републике Србије упутило је позив установама културе чији је оснивач Република Србија да унапреде и учине видљивијом своју дигиталну комуникацију са јавношћу.
У времену свеобухватне дигиталне трансформације друштва, додатно убрзане околностима изазваним пандемијом и ограниченим могућностима непосредне комуникације, интернет и друштвене мреже постали су један од најважнијих канала комуникације са публиком, медијима и другим установама културе.
Овај пројекат Интернет клуба настао је као онлајн практикум стручног скупа „Библиотеке на интернету током пандемије COVID-19“. Током пандемије библиотеке и њихови корисници максимално су усмерили своју комуникацију ка интернету и дигиталним услугама. Било је неопходно да се та искуства што пре евидентирају, систематизују и аналитички обраде.
Централни годишњи семинар са интернационалним учешћем (Србија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Северна Македонија) под називом „Облици и методи дигиталних комуникација у раду са младим корисницима библиотечких услуга 2020“, због пандемије вируса COVID-19 одржан је у измењеном термину, 8, 9. и 10. септембра 2020. године у Тренинг центру Интернет клуба, хотел „Врујци“, Бања Врујци.
Интернет клуб и наш добро познат пројекат WiFi КУЛТУРЕ СРБИЈЕ подржавају домаће глумце који читају бајке на интернету, замењујући добре баке и деке које чувамо од вируса КОВИД-19. Наравно, у томе је међу првима била наша добитница награде за WiFi глумицу - Александра Сашка Манасијевић. Одабране бајке доступне су и на мрежи WiFi КУЛТУРЕ СРБИЈЕ, у пуном режиму, као и на Android апликацији и најстаријим мобилним телефонима.
Лазаревачка библиотека „Димитрије Туцовић” обележила је велики јубилеј, седам деценија од оснивања, које је било давне 1949. године.
Свечаност је музичким наступом увеличала Тања Бањанин, а потом су се присутнима обратили Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, и Јасмина Иванковић, директорка Библиотеке „Димитрије Туцовић“.
Истраживање објављено у међународном часопису BMC Psychiatry анализирало је 41 студију о „проблематичном коришћењу паметних телефона“ у којој је учествовало око 42.000 младих. Респектабилна група психијатара која је учествовала у изради ове студије наводи да је 25% испитаника у великој мери свој живот везало за коришћење мобилног телефона. Тако се са великом забринутошћу може говорити о степену зависности који оставља „озбиљне последице“ по њихово здравље.
Удружење студената електротехнике Европе - ИСТЕК Локални комитет Београд (EESTEC) управо реализује пројекат Brand New Engineers.
Идеја пројекта је да упозна студенте са актуелним достигнућима и дешавањима у свету инжењерства. Такође, да приближи студентима, кроз реалне задатке, данашње потребе компанија и на тај начин представи којим све путевима могу да наставе каријеру након завршетка студија.
Фејсбук на Копаонику снима документарац о српском тенисеру Новаку Ђоковићу и добротворним активностима првог тенисера света.
Главни кадрови направљени су на „Другаријади“, коју седми пут организује Фондација Новак Ђоковић, а на филму ради вишечлана екипа из Велике Британије. Корисници Фејсбук мреже ће материјал моћи да виде крајем октобра или најкасније до краја године.
Љиг је добио прву интернет презентацију из области дигитализације у култури у Србији, где се на једном месту могу претраживати историјски новински чланци о Љигу. Носилац реализације је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, а тим за реализацију водио је др Адам Софронијевић, руководилац сектора за науку и образовање Интернет клуба Љиг.
Љиг је варош са традицијом која се можда најбоље може сагледати кроз преглед чланака историјске штампе. Прва помињања имена Љиг у новинама везују се за период последње две деценије 19. века. Ратна штампа преноси бројне извештаје о борбама које су се за време Првог светског рата водиле на овом простору. Међуратни период обележен је привредним растом и друштвеним развојем града Љига које су тадашње новине детаљно и повремено чак и са одушевљењем пратиле. Историју упознајемо како не бисмо били заробљеници времена у коме смо рођени. Своје родно место и завичај волећемо више и садржајније ако се упознамо са његовом историјом и прихватимо је као део свог наслеђа и традиције. У историји Љига исписаној на страницама историјске штампе можемо пронаћи инспирацију за активности којима унапређујемо своје окружење и које могу учинити савремени Љиг пријатнијим местом за живот и занимљивом дестинацијом за посете туриста.
Са поносом преносимо писање угледног портала ОБЛАКОДЕР, који подржавамо од самог почетка.
19. JUNE 2019. BY OBLAKODER MAGAZIN
У уторак, 18. јуна у ресторану „Вапиано“, ТЦ „Рајићева“, представљена је књига Драгана Р. Сајића са практичним саветима о гајењу биљака и цвећа.
„Ова књига представља својеврсну револуцију. Њена историја везана је за 2005. годину, када је Драган Р. Сајић окупио групу људи да направе водич кроз хортикултурну Србију, чији је тираж био 220.000 примерака. Реците ми штампани медиј који има толики тираж. Постоји један, који је супкултурни. Али, какве везе имају хортикултура и супкултура? Велике.
Кроз ову књигу је постигнуто нешто што на најширем нивоу данас сви покушавамо да радимо. Она има лектора, коректора, редактора, уредника, графичког уредника, техничког уредника, ликовног уредника, аутора фотографије, аутора текста и рецензента.
Драган Сајић је то научио из природе. У цвећу и биљкама све има свој ред и ако се било шта прескочи, нешто није у реду. Мислим да је то и основна порука коју носи ова књига“, рекао је Мирко С. Марковић, управитељ Мреже хортикултурних библиотека Србије.
Медијатекари из Пожеге, Нове Вароши, Пријепоља, Ариља и ужичких средњих и основних школа учествовали су у завршној сесији пројекта „Интернет РАЦИОНАЛНО - претражи НАЦИОНАЛНО“. Основа скупа била су предавања „Пронађи праву информацију на Интернету“. Затим је уследило упознавање са једногодишњим резултатима пројекта. Присутни, њих четрдесетак, могли су на лицу места да испробају усвојено знање на практичним примерима. Носиоци ове активности били су Драгослава Родаљевић, саветник, Бојана Маринчић и Илија Смиљанић, библиотекари Народне библиотеке Ужице, и Мирко Марковић, председник УО Интернет клуба.
Реч је о штампаној верзији налога "@1918надСрбијом" на друштвеној мрежи Твитер, који је Универзитетска библиотека покренула поводом 100 година од завршетка Првог светског рата и великих догађаја који су преломили судбину српског народа - пробоја Солунског фронта, ослобађања Србије и стварања нове државе. Аутор књиге која је својеврсно сећање на 62.000 војника који су одлучили рат пре 100 година, Аутор књиге је др Адам Софронијевић, члан Управног опдбора Интернет клуба и руководилац нашег научно-образовног сектора.
У години, у којој се обележава и двадесета годишњица од стварања појма Интернет ствари, чак 85 одсто компанија ће користити Интернет ствари у пословању. Појам - Интернет ствари - значи повезивање различитих физичких објеката путем Интернета за дигиталну размену података и интеракцију са потребама корисника. (Термин Интернет ствари први пут је употребљен 1999. године, а осмислио га је британски инжењер Кевин Ештон.)
Процес ажурирања закона о ауторским правима блока почео је у Европској комисији пре две године, ради заштите европских издавача, емитера и уметника и она треба да гарантује правичну накнаду од великих технолошких компанија. Сада је Европски парламент усвојио Уредбу о ауторским правима на интернету, заједно са њеним чланом 13 који је претходно изазвао велике дебате. За усвајање је било 348 европосланика, против 274, а уздржаних 36. Сада треба државе чланице ЕУ формално да одобре Уредбу. Овај потез ће ажурирати двадесетогодишња правила о ауторским правима ЕУ .
Уредбом о ауторским правима на интернету је предвиђено да компаније попут "Јутјуба" и "Фејсбука" преузму одговорност за материјал са заштићеним ауторским правима постављеним на њиховим страницама. Наиме они и сличне странице мораће да поставе филтере како би се осигурало да је материјал који се објављује није споран због ауторских права.
ДИДС 2019. - дан Интернет домена Србије био је у знаку сетенце „Дигитална трансформација је већ почела“.
Тако је у првом блоку конфереције размотрен процес дигиталне трансформације у домену јавних сервиса и државе. Тема другог блока тема била је трансформација у привреди, на нивоу мултинационалних корпорацији, али и у малим породичним предузећима.Трећи тематски блок размотрио је трансформацију Интернета узроковану масовном употребом националних писама на глобалној мрежи.
Седма годишњица ћириличког .СРБ домена обележена ЈЕ скупом „Ћирилица на поклон“, који организује Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) 29. јануара 2019. у Београду. Овај пут Фондација РНИДС је одлучила да српској интернет заједници поклони квалитетан ћирилички фонт.
О томе су говорили лингвиста Владо Ђукановић, главни уредник портала РТС.СРБ Зоран Станојевић, председник УО РНИДС-а Војислав Родић и аутор будућег фонта, Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар“. Они су изложили какви су нам ћирилички фонтови потребни и зашто, и како недостатак фонтова утиче на (не)коришћење ћирилице, каква су корисничка искуства људи који уређују медијске интернет портале, као и одлике планираног фонта, од изгледа до функционалности, и онлајн и офлајн.
У Библиотеци града Београда 24.12.2018.године, одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије. Том приликом je представљенa je мобилна и PC - апликацијe одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена расподела WiFi рутера установама културе, партнерима у пројекту из Београда, Новог сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца и Љига.Пројекат, приведен је у потпуну оперативну фазу у рекордном року (започет 21.06.2018.) и предствља јединствену попула-ризацију дигитализованих саджаја културе , пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга. Одабир дигитализованих садржаја, који су путем Web hotspot апликације приближени савременој ИТ комуникацији, предложио је уреднички тим угледних зналаца из свих области културе Србије, (Ласло Блашковић, Адам Софронијевић, Милан Лазовић, Милош Латиновић, Милкица Поповић, Ирена Палечек Радмановић, Снежана Ђенић и Мирко С.Марковић).
Интернет домен за Србиjу (.рс) jе од 19.12.2018. године постао богатиjи не само за четири српска слова коjа нису обухваћена енглеским алфабетом - ћ, ч, ш и ж, већ и за 41 слово из 13 писама националних мањина коjа се користе у Србиjи.
На представљању проширења националног интернет домена .рс, речено jе да иако jе интернет "рођен" на енглеском jезику и алфабету, већ дужи низ година постоjи потреба за увођење вишеjезичности и различитих писама на интернету. У преводу, убудуће ће за cevapcici.rs моћи да се користи ćevapčići.rs.
Председник УО Регистра националног интернет домена Србије Војислав Родић каже да су још 2003. Шведска и Пољска као прве европске земље прошириле свој национални домен знацима које енглески алфабет нема, а онда је уледио талас порширења националних домена у другим земљама које користе латиницу, али и оне које је уопште не користе.
Интернет домен за Србиjу (.рс) jе од 19.12.2018. године постао богатиjи не само за четири српска слова коjа нису обухваћена енглеским алфабетом - ћ, ч, ш и ж, већ и за 41 слово из 13 писама националних мањина коjа се користе у Србиjи.
На представљању проширења националног интернет домена .рс, речено jе да иако jе интернет "рођен" на енглеском jезику и алфабету, већ дужи низ година постоjи потреба за увођење вишеjезичности и различитих писама на интернету. У преводу, убудуће ће за cevapcici.rs моћи да се користи ćevapčići.rs.
Председник УО Регистра националног интернет домена Србије Војислав Родић каже да су још 2003. Шведска и Пољска као прве европске земље прошириле свој национални домен знацима које енглески алфабет нема, а онда је уледио талас порширења националних домена у другим земљама које користе латиницу, али и оне које је уопште не користе.
Како до отвореног и доступног знања уз употребу информационо-комуникационих алата, путем повезивања и медија ‒ разматрало се на радионици „Фокус на отвореној науци", коју је организовала наш партнер Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са партнерским институцијама из Европске уније.
Отворена наука је изазов, али даје много могућности научним заједницама, институцијама и појединцима.
„Потребни су одређени капацитети, наравно, и многи предуслови да би се искористиле предности. У Србији неки од њих већ постоје ‒ од овог лета имамо националну платформу отворене науке, политике појединих институција везане су за сегменте отворене науке. На пример, докторанди Универзитета у Београду од 2012. године имају обавезу да своје дисертације ставе у отворени приступ, на Централни портал за електронске докторске тезе (dart-europe.eu)", рекао је др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" и руководиолац научно-образовног сектора Интернет клуба. . Осим тога, готово сви научни чланци у Србији су у отвореном приступу од јула ове године, када је усвојена Национална платформа за отворену науку.
Интернет клуб и РНИДС (Регистар националног интернет домена Србије) организовали су у уторак, 25. септембра 2018. године, у Библиотеци града Београда скуп под називом „Присуство установа културе Србије на интернету“, под слоганом „Да бисмо били релевантни, морамо да будемо видљиви“.
Скуп је подржало Министарство културе и информисања Србије, односно Сектор за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности. На отварању је подршку Министарства представио Предраг Русалин.
Изменама Закона о привредним друштвима уведена је обавеза регистрације електронске адресе за пријем е-поште, како би Агенција за привредне регистре (АПР) предузећима могла да доставља решења о регистрацији у облику електронског документа. До сада су привредна друштва могла бесплатно да региструју адресу е-поште у АПР-у, а убудуће је регистрација те адресе обавезна.
ДОМАЋИНСКО је традиционално породично окупљање чланова Интернет клуба које се одржава другог дана Ускрса, уз дружење, доделу признања и припрему нових пројеката и активности.
И ове године настављена је традиција доделе признања WEB ДОМАЋИНИ, које Интернет клуб од 2001. године додељује најзаслужнијим појединцима који својим радом у интернет окружењу негују одговорност, посвећеност и очување традиционалних вредности на новом медију.
Награда се традиционално састоји од плакете и чувеног „WEB кајмака“, симболичне награде која је временом постала препознатљив заштитни знак овог признања.
Књига „Нова парадигма сарадње у библиотекама“ др Адама Софронијевића, члана Управног одбора Интернет клуба Љиг, у издању Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, награђена је на фестивалу књиге „фесК – хуманистика, култура, уметност“ у Београду признањем за најбољу књигу која доприноси иновативно-образовној пракси .
Тим поводом, на фестивалу је 30. марта у Галерији УЛУС у Кнез Михаиловој улици представљена ова књига, а о њеном значају говорили су проф. др Милена Драгићевић Шешић, редовни професор Факултета драмских уметности, и др Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања.
Проф. др Милена Драгићевић Шешић истакла је да се књига издваја свеобухватним приступом проблематици савременог библиотечког пословања. Према њеним речима, аутор је обрадио теме од дигиталног читања и промена у читалачким навикама до концепата као што су Библиотека 2.0, Предузеће 2.0 и унутрашње предузетништво.
Др Дејан Масликовић нагласио је да је Адам Софронијевић један од ретких научника који је своја научна сазнања успешно преточио у конкретне резултате кроз дугогодишњи рад у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, постављајући примере добре праксе у области дигитализације културе.
Интернет клуб је још једном потврдио своју улогу лидера у имплементацији иновативних електронских сервиса у култури, а посебно у библиотечком сектору. Посебан изазов представљала је израда Андроид апликације за кровну институцију библиотекарства у Србији – Народну библиотеку Србије.
Овај пројекат представља још један корак у реализацији Протокола о програмској сарадњи и међусобној подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије.
Реализацијом Андроид апликације проширена је доступност веб презентације Народне библиотеке Србије и омогућен лакши приступ кључним садржајима путем мобилних уређаја.
Апликација садржи 8+1 брзих линкова ка најважнијим сервисима и садржајима Народне библиотеке Србије, као и могућност аутоматског приказивања најновијих вести путем RSS канала.
Тимом за адаптацију и имплементацију руководио је дипломирани инжењер Вукосав Средојевић, уз консултантску сарадњу надлежних служби Народне библиотеке Србије и веб редакције сајта www.nb.rs.
Пред библиотекарима Расинског округа у Крушевцу, 9. марта 2018. године, на основу остварених резултата у развоју веб апликације библиотеке nbks.org.rs и успешном интернет представљању вредности локалне заједнице, Интернет клуб је доделио Народној библиотеци Крушевац признање WEB БИБЛИОТЕКА 2018.
Овогодишња плакета додељена је као признање за континуитет и истрајност у примени интернет технологија у раду библиотеке, као и за активно праћење и представљање културног живота локалне заједнице.
Посебан значај награде огледа се у чињеници да је веб презентација библиотеке постала поуздан извор информација и важан носилац доступности дигитализованих садржаја културне баштине града Крушевца и Расинског округа.
У години када .RS домен обележава свој десети рођендан, 6. и 7. марта у хотелу „Metropol Palace“ у Београду по девети пут одржава се годишња конференција о Интернету у Србији ДИДС 2018.
Слоган овогодишњег окупљања гласи „Чувари интернет идентитета“, а организатор је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), чији је Интернет клуб један од саоснивача.
Правни факултет Универзитета у Београду, уз подршку Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), организује конференцију „Интелектуална својина и Интернет 2018“, која ће бити одржана 11. јуна 2018. године на Правном факултету у Београду (Булевар краља Александра 67), са почетком у 10.30 часова.
Конференција се организује четврти пут заредом и окупља стручњаке из области права, информационих технологија и интернет пословања, са циљем разматрања актуелних тема на пресеку интелектуалне својине и дигиталног окружења.
Овогодишњи програм обухвата бројне актуелне теме из области ауторског права, интернет домена, онлајн садржаја и нових технологија. Посебна пажња биће посвећена суспензији назива интернет домена и механизмима за решавање спорова поводом регистрације домена.
WiFi културе Србије је ново пројектно, апликативно и техничко решење Интернет клуба које омогућава корисницима услуга установа културе да на савремен и приступачан начин комуницирају са дигитализованим садржајима културног наслеђа Србије. Пројекат представља значајан корак у представљању и промоцији дигитализоване грађе, као и популаризацији процеса дигитализације културног наслеђа.
Рутери WiFi културе Србије омогућавају посетиоцима установа културе слободно повезивање на интернет без лозинки и шифара, али уз претходно приказивање актуелних информација из области културе Србије и промоцију дигитализованих културних садржаја.
Повезивањем на WiFi сигнал у установи културе, корисник на свом уређају (рачунар, таблет или паметни телефон) добија приступ информацијама о култури Србије и јасно дефинисан начин приступа интернету у ограниченом временском интервалу. Свака нова сесија коришћења доноси нове културне и информативне садржаје.
Трагом истраживања компаније „Мастеркард“ из 2017. године дошло се до податка да 97 одсто испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 одсто користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 одсто проверава временску прогнозу.
Конкретније, „Фејсбук“, „Инстаграм“, „Вотсап“, „Вајбер“, онлајн игрице и коцкање, паметни телефони и интернет забава просечном становнику Србије одузимају око пет сати дневно, а младима и више.
Почетак живота млађих генерација више се не одређује само временом „пре“ и „после“ Христа, већ и временом „пре“ и „после“ Гугла. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу умереног коришћења интернета и проводе сате на глобалној мрежи, запостављајући стварни живот.
– Многи не препознају своју приврженост виртуелном свету као зависност, али има и оних који се плаше да нам се јаве, мислећи да ће бити стигматизовани као зависници – каже прим. др Мира Ковачевић, председница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља.
Ово је важно упозорење и за нашу ИНТЕРНЕТ ЗАЈЕДНИЦУ!
– Друштвене мреже су опасне и прете да униште друштво, тврди Чамат Палихапитија, један од бивших руководилаца најпопуларније друштвене мреже на свету, Фејсбука. Он је рекао да осећа „огромну кривицу“ због свог рада на „алатима који цепају материјал од којег је саткано друштво“, придруживши се тако растућем броју критичара овог гиганта друштвених медија, преноси „Гардијан“.
Палихапитија је био потпредседник одељења за раст броја корисника Фејсбука, све до одласка из компаније 2011. године. Његова критика није усмерена само на Фејсбук већ и на читав онлајн екосистем.
– Те краткорочне повратне спреге, покренуте допамином, које смо ми створили, уништавају начин на који друштво функционише – рекао је он, мислећи на интеракције на интернету, међу којима је и „лајковање“.
– Ту нема цивилизованог дијалога, нема сарадње, ту су дезинформације и измењене истине. А то није само амерички проблем – не ради се само о руским рекламама. Ово је глобални проблем – рекао је он током говора који је одржао у новембру у Пословној школи Стенфорд.

