У ФОКУСУ

ново - internet.edu.rs

ново - internet.co.rs

https://www.internet.co.rs/images/e_otprema.jpg

МЕДИЈИ О НАМА

интерет портал

   

Е- ТЕАТАР

ИНТЕРНЕТ ПРИЈАТЕЉИ

 

Наши блогери

Пратите нас

База установа културе на RS и СРБ доменима

Од јуна месеца 2026. на интернет простору заживела је АЛФА верзија портала  kulturasrbije.rs -  културасрбије.срб  и kultura.org.rs – култура.орг.срб . Ту се једноставно, у свега два потеза, може приступити базама и дигиталним садржајима установа културе Србије на националним доменима.У реализацији Дигиталне агенде културе Србије 2020 - 2030. посебна пажња се посвећује дигитализацији у библиотекама, архивима и музејима, а ту су и галерије. Република Србија, перманентно финансира  дигитализацију великог броја садржаја у култури и на локалним нивоима, али... Приличан број дигитализованих садржаја се налази у самим установама и нису универзално доступна (према нивоима класификације степена приступа) чиме је дигитализације сведена на технолошку страну.

Read more: База установа културе на RS и СРБ доменима

Инстаграм и Фејсбук прекинули пријатељства тинејџера са ликовима заснованим на вештачкој интелигенцији

Мета је привремено забранила тинејџерима приступ ликовима заснованим на вештачкој интелигенцији у својим у Инстаграм и Фејсбукапликацијама. Забрана је привремена и односи се на оне који су се регистровали као тинејџери или чији се налог процењује да је млађи од 16 година.
Ова забрана указује на то да тинејџери неће моћи да приступе ликовима креираним помоћу Мета ВИ технологије. Забрана се не односи на Мета ВИ асистента.
Мета је најавила да ће ускоро родитељима омогућити приступ разговорима које тинејџери воде са четботом.
Ове промене долазе као резултат све чешћих тужби са којима се Мета суочава због вештачке интелигенције.

Извор: livemint.com & pcpress.rs

Брзи интернет за 212.000 становника руралних подручја до 2027.

Свака школа и домаћинство, чак и у најудаљенијим деловима земље, добиће приступ брзом интернету до завршетка „Пројекта изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним подручјима Србије“.  Поводом званичне објаве почетка друге фазе радова најављено је да ће у наредном периоду бити изграђено више од 3.200 километара оптичких траса, којима ће бити покривено око 470 села у којима живи приближно 212.000 грађана, док је током прве фазе, која је почела у септембру 2022. године, већ инсталирано 1.600 километара мреже у 400 насеља. Укупно, пројекат обухвата увођење интернета у 700 основних школа и истурених одељења, а очекује се да ће сви радови бити завршени до септембра 2027. године.

Укупна вредност пројекта који спроводи Министарство информисања и телекомуникација, уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF) је 142 милиона евра. У име Инвестиционог оквира за Западни Балкан саопштено је да је пројекат пример успешног партнерства између Србије и Европске уније у модернизацији дигиталне инфраструктуре. Овим се чини већи корак напред са додатних 33 милиона евра подршке ЕУ и активирањем кредита ЕБРД-а од 100 милиона евра, што ће омогућити да се оптичка мрежа Србије прошири дубље у рурална подручја, где је повезаност најпотребнија...

Кад вештачку интилигенцију лајкујеш - почиње да лаже

Универзитет Станфорд је управо спровео друштвени експеримент из пакла — и резултати су чиста дистопија. Истраживачи су пустили ботове са вештачком интелигенцијом у симулирана окружења — изборе, маркетинг и друштвене медије — и наградили их на основу броја лајкова и ангажовања. Резултат је да су се ботови претворили у социопате.Када су лајкови постали мерило успеха, истина је нестала. Вештачка интелигенција је почела да лаже, шири мржњу и дезинформације, чак и када јој је посебно речено да буде искрена. 7,5% веће ангажовање је резултирало са 188% више лажних вести и 16% више штетног садржаја. У симулацијама избора, више гласова је значило 22% више дезинформација и 12% више популистичке реторике.
Станфорд је ово назвао „Молохов пакт за вештачку интелигенцију“ — тренутак када машине науче да се варање исплати. Истраживач Џејмс Зоу је рекао да када се модели мастер студија права такмиче за лајкове на друштвеним медијима, они почињу да измишљају ствари.
Закључак студије је јасан и упозоравајући:
Ако тренирамо вештачку интелигенцију са људским мотивима — она ће постати слична људима, али не онаква какву желимо.
Futurism, Stanford University

Тројни протокол о донацији и дигитализацији

Интернет клуб из Љига и Интернет друштвo Србије из Београда потписали су Протокол о програмској сарадњи са Народном библиотеком Осечина . Потписивањем овог документа званично је успостављена сарадња на пољу дигитализације завичајне баштине, у складу са циљевима Дигиталне агенде Србије до 2027. године. Протоколом је предвиђено да Народна библиотека Осечина, у сарадњи са партнерима, ради на реализацији пројеката дигитализације и очувања авичајне културне баштине, као и на популаризацији дигиталних репозиторијума и интерним едукацијама у овој области. Посебну захвалност изражавамо Интернет друштву Србије, које је библиотеци у Осечини донирало вредну опрему за дигитализацију — једну скенер плочу са два DSC апарата и припадајућим SD меморијским картицама, чиме је створена техничка основа за реализацију планираних активности. Скенер плоча има додатну историјску вредност јер ју је креирао Воја Антонић.

Read more: Тројни протокол о донацији и дигитализацији

Microsoft Развојни центар у Србији

Microsoft Development Center Serbia (MDCS) обележава две деценије иновација, глобалног утицаја и развоја технолошких талената. Центар је основан 2005. године као пети Мајкрософтов развојни центар те врсте у свету, са малим тимом од осам инжењера; данас има више од 800 запослених и доприноси кључним Мајкрософтовим производима и технологијама. MDCS окупља стручњаке у три стратешке групе — Cloud & AI, Experiences & Devices и Microsoft AI. Центар је мултикултуралан: 13% запослених долази из иностранства, а 19% су жене. У последње две године примили су преко 30.000 пријава за отворене позиције. Млади и инжењери развијају стручне вештине у модерним технологијама, а кроз креативне и иновативне идеје редовно уче и напредују – то је разлог зашто остају овде“. Група за примењене науке.Тако и се дошло до Мајкрософт гараже Србија, која ке отворена у Београду ове 2025. године,. Она је иновациони центар за развој прототипова, експерименталних пројеката и хакатона. Као друга локација Гараже у Европи, повезује Мајкрософтов развојни центар са стартаповима, универзитетима и технолошком заједницом.
ДЕТАЉНИЈЕ ОВДЕ