Трагом истраживања компаније „Мастеркард“ из 2017. године дошло се до податка да 97 одсто испитаника у Србији свакодневно претражује интернет, 92 одсто шаље имејлове, 88 одсто користи друштвене мреже, 87 одсто четује, а 81 одсто проверава временску прогнозу.
Конкретније, „Фејсбук“, „Инстаграм“, „Вотсап“, „Вајбер“, онлајн игрице и коцкање, паметни телефони и интернет забава просечном становнику Србије одузимају око пет сати дневно, а младима и више.
Почетак живота млађих генерација више се не одређује само временом „пре“ и „после“ Христа, већ и временом „пре“ и „после“ Гугла. У ери дигиталних технологија све је више оних који прелазе границу умереног коришћења интернета и проводе сате на глобалној мрежи, запостављајући стварни живот.
– Многи не препознају своју приврженост виртуелном свету као зависност, али има и оних који се плаше да нам се јаве, мислећи да ће бити стигматизовани као зависници – каже прим. др Мира Ковачевић, председница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља.
Ово је важно упозорење и за нашу ИНТЕРНЕТ ЗАЈЕДНИЦУ!
